Прислушкивање као државна тајна
Како су се од више десетина јавних личности, само један новинар и један адвокат нашли у пријави БИА против Душана Михајловића и Горана Петровића
|
Душан Михајловић Горан Петровић Вук Цвијић
|
|
Последње дане 2007. године, између осталог, обележила је вест од пре неколико година – покренута је истрага против Душана Михајловића, бившег министра полиције, и Горана Петровића, некадашњег начелника Ресора државне безбедности (РДБ), због прислушкивања новинара Вука Цвијића и адвоката Томе Филе. Истрага је покренута на основу кривичне пријаве коју је поднела Безбедносно-информативна агенција (БИА) још 2005. године. Пријава против Михајловића и Петровића садржи правну квалификацију: „злоупотреба службеног положаја”. Зашто је истрага тужилаштва покренута тек две године после подношења кривичне пријаве, за сада није познато, јер је на цео случај стављена ознака државне и службене тајне.
Јавност је први пут сазнала да је Вук Цвијић прислушкиван када је октобра 2004. у редакцију листа „Данас”, у којој је овај новинар тада радио, стигло анонимно писмо, које је заправо било извештај РДБ-а о „мерама против” Цвијића. Испоставило се да је „обрађиван” у склопу оперативне акције „Шумадија” под шифром „Цер”, при чему су „на слушању” била два његова телефона – фиксни и мобилни. Дан након што је лист „Данас” објавио ову информацију, редакцији се јавио Раде Булатовић, директор БИА, који је потврдио аутентичност документа.
RADE BULATOVIC U SREDINI: ‘ MENI NISU POTREBNI MIKROFONI, JA STANEM MALO PO STRANI, SLUSAM I AKO RECIMO ‘SKEMBA’ KAZE VOJI DA OPERACIJA ‘SSUS’ IDE PO PLANU , ONDA TO NEZNACI DA JA MORAM TO DA SNIMAM… BOZE SACUVAJ.. I ONDA BUDALA TADIC NEMA DOKAZE.. KAPIS…BRE..’
Неколико месеци касније, адвокат Тома Фила изјавио је да има записник о својим телефонским разговорима које је прислушкивао ДБ. Затим је Адвокатска комора Србије од Врховног суда Србије тражила одговор на питање да ли је било прислушкивања адвоката. Врховни суд је тада одговорио да ниједан адвокат није прислушкиван по одобрењу тог суда, на основу чега је утврђено да је Фила незаконито прислушкиван.
Акција прислушкивања Филе носила је оперативни назив „Кактус”, под шифром „Фики”.
Вук Цвијић очигледно је био „безбедносно интересантан” тајној полицији због серије текстова у дневнику „Данас” из прве половине 2001. године, у којима је откривао дотад непознате детаље из истраге убиства на Ибарској магистрали. С друге стране, адвокат Тома Фила у време опсервације био је у готово свакодневним контактима са Слободаном Милошевићем.
Новинар Вук Цвијић рекао је јуче да није упознат са детаљима истраге, због, како смо већ рекли, стављања ознаке државне и службене тајне на цео предмет. Цвијић каже да је највероватније био прислушкиван у време истраге о погибији четворице високих функционера Српског покрета обнове (СПО) у исценираној саобраћајној несрећи на Ибарској магистрали.
– Мислим да је од утврђивања појединачне одговорности, битније да се цела тајна служба реформише, како се тако нешто никада не би поновило. Последице прислушкивања у ранијим временима имале су много озбиљније последице, као што је случај на Ибарској магистрали и убиство Славка Ћурувије. Нажалост, до данас правда у тим злочинима није задовољена – казао је Цвијић.
Током јучерашњег дана, покушали смо да ступимо у контакт са Душаном Михајловићем, бившим министром полиције, али он није одговорио на наше позиве.
Горан Петровић, бивши начелник РДБ, није желео јуче да коментарише овај случај. Он је само подсетио да је кривична пријава поднета пре две године, и да су до сада трајале предистражне радње, након чега је тужилаштво покренуло истрагу. Петровић овај поступак оцењује реваншизмом Радета Булатовића, директора БИА, који је, по Петровићевој оцени, покушао да му „намести” одговорност за убиство Момира Гавриловића, бившег припадника РДБ-а. Међутим, како каже Петровић, када је Булатовић видео да „не може ништа да ми нађе”, наредио је да се напише кривична пријава због прислушкивања.
Интересантно је, међутим, то да је прва Петровићева реакција, када је чуо зашто га зовемо, била та да каже да не зна ко су Цвијић и Фила. То је занимљиво пре свега због тога што је Петровић својевремено у интервјуу у недељнику НИН изнео низ непримерених оптужби на Цвијићев рачун које би лако могле да се подведу и под кривично дело клевете. Међутим, Цвијић није желео да тужи Петровића, јер, како сам каже, није хтео да тражи сатисфакцију преко суда. Он каже да су му довољну сатисфакцију пружила новинарска удружења која су оштро осудила тај Петровићев иступ. Петровић је, иначе, тада демантовао да је оклеветао Цвијића, али је НИН убрзо саопштио да има траку са снимљеним разговором, након чега се бивши начелник РДБ-а није оглашавао по том питању.
Случај прислушкивања новинара Цвијића и адвоката Филе могао би да буде први судски процес због незаконитог прислушкивања. Тако би се пред судом нашле оперативне акције РДБ-а под називом „Шумадија” и „Кактус”, у оквиру којих је, према званично непотврђеним подацима, прислушкивано још неколико адвоката, новинара и других људи из сфере јавног живота. Недавно је до нашег листа стигла и информација да су у том периоду људи нелегално прислушкивани, под објашњењем да је реч о криминалцима. Уз објашњење да се тражи дозвола за прислушкивање „НН лица из криминогене средине”, наведени су бројеви које су користили многи новинари и адвокати. Међутим, за сада није познато зашто се многи случајеви прислушкивања из акција „Шумадија” и „Кактус” нису нашли у кривичним пријавама против оних који су наредили и спроводили све то.
Занимљиво је да је у истом периоду, када су вођене акције „Шумадија” и „Кактус” (реч је о 2001. и 2002. години), РДБ спроводио и операцију прислушкивања под називом „Мачва”. У тој операцији, РДБ-у су највише били „безбедносно интересантни” бивши и у то време актуелни припадници јавне и тајне полицијске службе. Међу њима је било и познатих имена са криминалном прошлошћу, од којих данас већина није у животу. Поједини медији су на основу достављених тајних података о операцији „Мачва” објавили да је тада прислушкиван Горан Радосављевић Гури, тадашњи командант Жандармерије, затим бивши други човек СДБ-а Франко Симатовић Френки, његов наследник на истој позицији Никола Ћурчић, бивши директор Царине Михаљ Кертес, бивши начелник Ресора јавне безбедности, генерал Властимир – Рођа Ђорђевић, као и његов бивши помоћник, генерал Обрад Стевановић.
Душан Телесковић
Preneto iz politike
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=53053
Minijaturne video kamere (micro-camcorder)
Ruske specijalne tehnicke sluzbe iz sistema obavestajno-bezbednosnog kompleksa konstruisale su minijaturne video kamere za snimanje slike i zvuka na mikro kartu SD, koje nisu teze od 18 grama. Uredjaji se deklarisu kao uredjaji dvojne namene jer se mogu koristiti za bilo koju vrstu specijalnog i specificnog nadzora prostora, instalacija i lica a preporucuju se i novinarima, anketarima svih vrsta i drugim licima ciji posao je skopcan sa prihvatom veceg broja audio-vizuelnih informacija u nekom vremenski ogranicenom periodu.
Osnovni uredjaj je manji po dimenzijama od paketica guma za zvakanje "Orbit", njime se lako manipulise i moze se koristiti u svim uslovima i u svim prilikama skoro potpuno neprimetno.
Detalji rada sa uredjajem iz javne ponude za prodaju prikazani su na sledecoj adresi (na ruskom jeziku): http://www.radiocam.ru/mp4-GamCam.htm
Ponudjac istice neke od vaznijih karakteristika ovih uredjaja:
-vrlo prosto rukovanje – potrebno je samo 2 sekunde da se kamera stavi u rad i 3-5 sekundi da se dobije prvi zapis;
-osnvni zadatak rukovaoca je da kameru smesti na pogodno mesto u dzepu sakoa ili pantalona;
-na mikro kartu SD 2Gb, koja ide uz kameru, moze se snimiti vise od 60 sati emitovanja informacija, sto zavisi od vremena na koje je podesen rad kamere (na primer, ako imate fajl od 400Mb, koji je zapisivan oko 44 sata, trebace vam vise od 5 minuta da biste mogli da pripremite snimljeni materijal za pregled).
Ali to nije sve.
http://www.radiocam.ru/mp4-GamCam.htm
Preneto iz apisa
http://www.apisgroup.org/article.html?id=4175